Stefan Simić: U Đoletovo ime rade nešto što on, u svoje, ni u ludilu ne bi radio

1
399

Sociolog i pisac, Stefan Simić iz Beograda, čije objave na Facebooku prati više od 95.000 ljudi, osvrnuo se na svom profilu i na sve češću pojavu da se lik i ime Đorđa Balaševića pojavljuje u tetovažama, na čašama, patikama, bistama, grafitima i ko zna gdje sve ne.

Evo šta  o svemu misli popularni Simić.

Umesto u tišinama, pesmama, negde duboko, najdublje…
Đoletov lik na patikama
Đole istetoviran ovih dana na stotinama ruku, nogu, ramena, leđima, stomaku…
Đole na čašama, Đole u bronzi, Đole spomenik, Đole amajlija – svetac, Đole privezak, Đole na pijačnoj torbi…
Đole do pre neki dan samo čovek, koga si mogao da sretneš na njegovom prozoru, uz malo sreće, sada sve, svuda
I gde možda treba, i gde sigurno ne treba
A da li je sve to voleo
A da li je sve to želeo
I da li mu je ikada bilo do toga, ili bi mu bilo i više nego neprijatno
Oni koji su ga poznavali kažu da nije voleo, i da mu je smetalo
Da nije voleo marketing na taj način
Da vidi svoj lik, svuda
Čak i koncerte kada je imao, uvek je bilo – “samo par plakata…”, a nekad ni to
Devedesetih nije voleo ni da se snimaju, da se ne pokvari momenat, i snimanjem se oduzme od intimnosti i pretvori u još jedan od tv kanala…
Zato je i sahranjen gde je sahranjen, gde i svi, a ne u alejama, uz državni ili crkveni ispraćaj…
Ali postoji jedan trenutak kada čovek više ne može da kontroliše svoj život
A to je onaj momenat kada srce prestane da kuca
I kada sa njim svako bukvalno može sve – “kad me nema da se branim…”
I kada u njegovo ime rade nešto što on, u svoje, ni u ludilu ne bi radio
Balašević se najlepše voli pesmom, knjigom, kojim stihom, pričom, ćutanjem
Sve ovo ostalo je pogrešno
Sve ostalo nije on, niti bi mu prijalo
On je od prvog do poslednjeg dana hteo da se predstavi “kao običan tip”
“Jedan od nas”
“Đole”, “Dečko iz kraja”, koji je ostao da živi u kući svojih predaka…
Tako je i pristupao ljudima, svestan koliko su te veze tesne i osetljive, ne želeći da ih kvari i da njima manipuliše

Sinan Alić kontra Stefana Simića (Foto: Arhiva)

Da je hteo mogao je da radi sa svojim imidžom šta hoće
Da ne silazi sa televizije, da pravi “tezge” gde god i kad god
Da unovči sve to stostruko više, ali nije…
Zato, treba reći, nije problem imati idola, ali ako ti je to Đole, ponašaj se u skladu sa njegovom misijom
A on je bio sve, samo ne jeftin
Sve, samo ne tip čije će se majice prodavati na vašaru sa njegovim likom…
Uz da ne kažem koga sve
Gledam pojedine tetovaže, i šta sve ne ovih dana, mislim da bi se sablaznio
Neprekidno je spuštao sebe na zemlju, u jednom od poslednjih intervjua gde priča o bolesti rekao je da ne treba da bude vest kada se jedan deda razboli, ili ima operaciju
To je možda i najpošteniji odnos koji čovek može da ima prema sebi
Ne želeći da se prodaje ljudima za ono što nije
I sam kaže – dozvolio sam sebi da ostarim sa svojim pesmama –
A jednoj mojoj drugarici u Crnoj Gori koja mu oduševljeno priča –
– Ne dožvljavaj me kao neko božanstvo, nekad je ovo što radim samo posao… –
Nju je to jako povredilo, što je hteo da joj malo sruši iluziju o sebi
Ali je, zapravo, bio surovo iskren pre njoj – njenim mladim godinama
Ne želeći da drhti pred njim kao pred ne znam kim
Nego da shvati da ne treba toliko da ga idealizuje
I zaista, veliki si onoliko koliko učiniš da se ljudi oko tebe ne osećaju malim
Nego da uz tebe dodatno porastu
To je radio Đole, činio nas većim nego što jesmo…
Davao nam krila koja u jednom trenutku života možda nismo imali…
I zato ne treba od umetnosti praviti kičericu koja će se prodavati na tezgama
Vođen onom njegovom – nek’ mi ne drže govore, nek’ drugom pletu lovore…”
Svestan da je samo čovek
Koliko god bio veliki
Za mnoge najveći
Tako i treba da se čuva sećanje na njegov lik i delo
Bio je svestan Đole mnogo čega, ljudske patnje, nesreće, pre svega sebe
I zato nije hteo da pravi lažne euforije
Znao je granicu, meru
I u pesmi, a i ovako
Dotle je i išao, tako se i ponašao, ne želeći da prodaje nešto što nije
Već da živi i proživi sebe, kakav god da je…
Gledam šta se sve objavljuje ovih dana, njemu u čast
Ima prelepih stvari, ali i nekih koje toliko nemaju veze sa njim
Da ljudi koji to rade ma koliko da misle da su ga poznavali
Zapravo, nemaju pojma o njemu
I njegovom, sa jedne strane ponosu, dostojanstvu, a sa druge, osetljivosti, tišini, prefinjenosti…
A tetovaže su već ionako ostale duboko urezane na našim srcima
Svakome ko ga je slušao i sluša
Mislim da na telu nisu potrebne
Telu, kao i duši
Potrebno je nešto drugo
Nečija ruka, zagrljaj, rame, dodir
I još mnogo mnogo šta što nas je Đole učio
Ali ne i njegov lik
Ili išarane reči, pa makar i iz njegovih pesama (Stefan Simić, Beograd)

1 komentar

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here