U redovima za vakcinaciju protiv koronavirusa u Srbiji najmanje je srednjoškolaca i studenata i pored toga što lekari i zvaničnici na vakcinisanje pozivaju sve punoletne građane. Na pitanje šta mlade odvraća od odluke da vakcinom zaštite sebe i druge, socijalna psihologinja i univerzitetska profesorka Aleksandra Kostić, u razgovoru za Anadolu Agency (AA), navodi mnoge razloge, a najznačajniji su nedovoljna informisanost o virusu i posledicama vakcinisanja, idealizovana predstava o sebi, kao i sklonost buntu i protestu koji su karakteristični za to životno doba.
– Oprečni stavovi –
Masovna vakcinacija protiv koronavirusa koji može dovesti do komplikacija ili smrtnog ishoda, u Srbiji je počela sredinom januara ove godine, deset meseci nakon proglašenja vanrednog stanja u martu prošle godine. Tadašnje epidemiološke mere, koje su se odnosile na starije od 65 godina, nalagale su zabranu izlaska iz kuća, dok su mladi, koji su morali da poštuju policijski čas, na konferencijama Kriznog štaba slušali da su potpuno zaštićeni.
Od tada do danas, građani su od predstavnika struke i vlasti često slušali oprečne stavove.
“Fenomeni koji traju jako dugo, više od godinu dana i koji proizvode različite fizičke, psihičke i socijalne efekte, mogu zaista da podele javno mnjenje. Različite grupacije mogu da na različite načine doživljavaju ovo stanje, ne samo kad su u pitanju uzroci, nego kada su u pitanju posledice. Mladi ljudi traže prave informacije i verujem da su, kao i mnogi drugi, zbunjeni početnim informacijama o zdravstvenoj bezbednosti svoje populacije. Setimo se prošlogodišnjeg stava da se COVID-19 ne povezuje sa mladima i da je verovatnoća da se oni inficiraju – mala. Ali, to se nije ispostavilo kao tačno. Posle više od godinu dana, ni mladi, ni stariji ne raspolažu sasvim pouzdanim i preciznim informacijama o samom virusu, kao i o mogućim kasnijim dejstvima raznih vakcina. Ovo takođe doprinosi neodlučnosti mladih da se vakcinišu”, kaže Kostić.
– Slika svemoći –
Osim nedostatka jasnih i preciznih informacija, na izbor i odluke mladih ljudi, objašnjava profesorka, utiče i njihov osećaj omnipotentnosti, odnosno slika svemoći i neograničenog poverenja u funkcionisanje njihovog organizma.
“Oni smatraju da im se mnogo toga ne može dogoditi, jer su njihovi organizmi savršeno organizovani, obično neopterećeni različitim bolestima i da je infekcija ono u šta se neće ‘uvaliti’. S druge strane, što je potpuno razumljivo, mladi ljudi idu u susret zadovoljenju svojih socijalnih i emocionalnih potreba, težeći hedonističkim aspektima života i interakciji s drugima, što ih može približiti rizičnim situacijama. Oni možda prave iskorak u odnosu na ono što su zapravo zaštitne i zdravstvene mere, iskorak u odnosu na ono što nam drugi preporučuju – drugi kojima bi trebalo verovati”, objašnjava Kostićeva.
Kod mladih je prisutna i potreba da se opiru autoritetima i ne podlegnu pritisku.
“Ponekad postoji veoma naglašena tendencija mladih da pripadaju buntovnom segmentu društva, što je takođe razumljivo ako uzmemo u obzir njihovu fazu životnog razvoja. Takva borba ponekad jeste opravdana, naročito kada je reč o nejasnoj, neizvesnoj, nesigurnoj i konfuznoj situaciji koja blokira racionalno delovanje. Ako kažete da bi određena vakcina mogla delovati na sterilitet, zar ne mislite da je to informacija koja plaši mlade ljude i koja ih, kroz reakciju bežanja ili izbegavanja, drži daleko od svega toga što bi trebalo da preduzmu?”, govori Kostić.
– Verovati lekarima –
U vezi s koronavirusom, dodaje ona, postoji mnogo nepoznanica, a to svakog čoveka stavlja u poziciju da se opredeli u odnosu na ono čemu želi da veruje.
“Ja sam odabrala da verujem lekarima koji preporučuju vakcine. To se zasniva na mom uverenju da su vakcine civilizacijska dostignuća. Ja sam psiholog, nisam lekar i ja ne ulazim u strukturu procesa stvaranja vakcine i načina funkcionisanja, ne ulazim u tu materiju koju ne poznajem i ne razumem. Želim da poštujem profesionalce koji se time bave i koji imaju naučno-stručnu reputaciju i ugled. Pa ipak, mora se priznati postojanje važnih otvorenih i još uvek neodgovorenih pitanja jer su informacije koje smo dobijali bile nepotpune, nestabilne, a ponekad i oprečne”, govori Kostićeva.
Značajan uticaj na mlade imaju i društvene mreže koje su preplavljene lažnim vestima, pogrešnim savetima i teorijama zavere. Kostićeva uočava da obična, od konzumenta neprepoznata manipulacija, izabranim i vešto kombinovanim informacijama na društvenim mrežama može da ostvari moćne i ubedljive efekte. To se, dodaje ona, može dogoditi zahvaljujući upotrebi i zloupotrebi bilo koje vrste ekstremnih stavova.
“Ne bih dopustila, bez obzira na mladost, da na mene utiču ljudi koji imaju ekstremne stavove i koji ne prihvataju mogućnost da neke vakcine, naravno, mogu imati prednosti. Dakle, mnogo je teško izdvojiti izvor informacija koji će na vas delovati dovoljno ubedljivo”, kaže Kostić.
– Odgovornost prema svima –
To što odluke pojedinaca utiču na druge ovu situaciju čini još ozbiljnijom.
“Ovde postoji još jedna komponenta, činjenica da mi moramo da budemo odgovorni ne samo prema sebi, već i prema drugima. Mi živimo i kontaktiramo s ljudima, mi smo socijalna bića i naše interakcije mogu, uprkos nepostojanju namere, prouzrokovati bolesti i mnoge druge neugodne efekte i kod drugih ljudi, ukoliko smo i sami zaraženi, a to ne znamo. Dakle, nismo u pitanju samo mi! I svaka odrasla osoba o tome mora da vodi računa”, naglašava Kostić.
Da je na mestu mladih ljudi, ona bi, kaže, vodila računa da otkrije pouzdane izvore relevantnih informacija, težeći da se opredeli za dosledan pristup koji isključuje ekstremne stavove, koji, zapravo, “ograničavaju slobodno mišljenje i upotrebu sopstvenih kognitivnih kapaciteta”.
– Nedoumice rešiti sa stručnjacima –
Tako je postupio student anglistike iz Niša Mladen Đorđević. Vakcinu je primio pre mesec dana, ali do odluke nije došao lako.
“Dosta informacija sam nalazio pre svega na internetu, ali i na televiziji, i bio sam u velikoj dilemi. Najveći razlog je bio i što bolujem od jedne autoimune bolesti i nisam znao kako će se vakcina odraziti na moj organizam. Druga stvar je što mi je vakcina delovala dosta eksperimentalno, jer je u jednom trenutku bilo mnogo proizvođača vakcine i situacija mi je delovala dosta sumnjivo”, priča Mladen.
Odlučio je da svoje nedoumice reši u razgovoru sa stručnjacima.
“Posavetovao sam se sa svojim lekarima i rekli su mi da je bezbedno, ali i potrebno da primim vakcinu, pošto sam ja osoba u rizičnoj grupi”, kaže Mladen.
U niškom Domu zdravlja, na čijem je spisku za vakcinaciju poslednjih dana po nekoliko desetina studenata, kažu da zainteresovanost mladih polako raste. Mladen ne poznaje mnogo vakcinisanih vršnjaka.
“O tome razgovaram sa svojim prijateljima i mogu da primetim da je trenutno malo njih zainteresovano da primi vakcinu, svi žele da prođe određeni vremenski period, razmišljaju. Pored mene, samo je još jedna drugarica primila vakcinu, drugi još uvek sigurni”, govori Mladen.
U Srbiji je obe doze vakcine primilo više od milion ljudi. Nema zvaničnih podataka o starosti vakcinisanih.