In memoriam: Mladen Kondić, sudionik herojske odbrane Tuzle

4
1868

U Tuzli je u četvrtak umro, a danas je sahranjen  Mladen Kondić (69), poznati Tuzlak, jedan od sudionika hrabre odbrane Tuzle. Ispraćen je ispred Komemorativnog centra, a ukopan je na Gradskom groblju Trnovac u Tuzli.

Pokojni Mladen Kondić niti je bio bilo ko za naš Grad, niti je to sada, kada je postao dio tišine vječnosti, bezuslovno obećane i svima nama ostalima.

On je bio i ostao jedan od ključnih ljudi uspješne odbrane Tuzle, kada su odbranjeni naši goli životi, ali i humanost, ljudskost, pravo na različitost i kada su u dramatičnim okolnostima rata bile na krajnjem iskušenju vrline ljudi u odbrani civilizacijskih vrijednosti.

Mladen Kondić je svojim primjerom iskrenog i nepatvorenog domoljublja učinio da i svi mi drugi budemo bolji ljudi, da iz rata izađemo moralniji i da ključna mjera te vrline bude i naš dojučerašnji sugrađanin.

Bilo je čast, pa makar i za kratko, upoznati ga lično i saznati da sa ovog privremenog svijeta još nije nestalo ljudske topline, skromnosti, iskrenosti i beskrajne hrabrosti, kada je to bilo najpotrebnije i najteže.

Svi smo kao obični ljudi, Tuzlaci možda ostali “dužni” Mladenu, da mu uzvratimo makar dio čovjekoljublja kojim je on nesebično zračio svojom osobnošću u svakodnevnoj komunikaciji sa svojim sugrađanima.

Ali, nažalost, oficijelni Grad Tuzla nema vremena za Mladena, koji ga je, između istalih, i učinio onim što jeste, ili što bi trebalo da bude: grad koji cijeni svoje ljude i zaslužne građane.

Ako ništa drugo, Tuzla nema baš previše na raspolaganju osoba ljudskog i patriotskog formata Mladena Kondića, i ne dati priliku svima nama da se putem zvanične, javne komemoracija oprostimo s njim, najmanje priliči onom što smo zasigurno bili tokom krvavog rata: bolji ljudi! (D. Čičko)

4 Komentari

  1. Добри људи заслужују да им се оде на сахрану, јер су нечим то за живота заслужили. А овај човек је као врсни професионалац свог “заната” учествовао у тиму ОКП-а МУП-а Тузла у случају решавања двоструког и монструозног убиства сина јединца Горана и његовог оца, мога бившег наставника сх језика и књижевности у ЕМХШЦ Лукавац (од 1977 до 1981) др Шпире Матијевића, редовног професора Педагошке академије – философскога факултета Универзитета у Тузли. Премда сам био ратни новинар Прес Центра Општине Лукавац (РТВ), морам истакнути да ми НИКАД И НИКО није захтевао да напишем Изјаву о мојим сазнањима као кућни пријатељ и најбољи ученик пок. проф. др Шпире Матијевића тако да само то баца благу сенку на овај случај. Мир и добро у Вечном животу браониоцу суживота!

  2. Hvala svima na lijepim recima o našem Mlađi… Ostavio je iza sebe puno lijepih.prijeratnih.ratnih i posljeratnih djela… Otišao je na onaj svijet prvo kao veliki čovjek a zatim sve drugo……

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here