Pošto i u Zagrebu vikendom planinarim i ovdje sam to htjela nastaviti, tako da sam ovaj put samo uživala u prirodi bez proučavanja prošlosti.
Na planinarenje sam ponijela: gojze, sendviče, dukse, duge tajice…Povela sam baku, tetku, tetka, bratića, prijatelje, mamu…Povela sam puno ljudi pa bi bilo malo previše da ih sada sve nabrajam.
Pa da krenemo: dok smo se vozili meni je bilo muka. Jer, znate, dok se penjete uz Konjuh sve je jako valovito, srećom ništa mi se nije desilo. Moj pas Mo se u vožnji popela na gepek pa je meni i prijateljici to bilo jako smiješno. Kada smo došli, prvo smo išli na vodopade.
Ako niste pročitali
Djecji blog: Purgerica u Bosni (Foto)
Dok smo šetali ja sam stavljala biljke po sebi, a mama mi je govorila:
“Ina nemoj stavljati biljke po sebi, dobiti ćeš krpelja!”
Nakon par minuta ja sam htjela povući bršljan, a mama mi je rekla:
“Nemoj povući taj bršljan!”, a ja sam joj odgovorila:
”Mama nemoj se brinuti ništa se neće dogoditi.”
Kad sam ga povukla osjetila sam da je nešto malo palo na mene, ali nisam se obazirala i nastavila sam dalje. Kada smo došli do vodopada mi smo vidjeli da je bila nizbrdica, pa oni koji nisu htjeli se spuštati oni su ostali gore. Mama, mamina prijateljica, Mo i ja smo se spustile. Mo se okupala, a u povratku mene je jako zasvrbio vrat i kad sam to pokazala mami ona je vidjela da je to bio krpelj i rekla:
“Ina, što sam ti rekla u vezi s povlačenjem bršljana!“.
Nismo imali pincetu pa mama nije imala izbora nego je uradila golom rukom. Mama ga je izvadila i bacila u vodu. Nakon toga smo nastavili dalje šetati do jednog planinarskog doma Zobik. Već smo svi bili umorni od šetanja, ali smo se potrudili da stignemo tamo.
Možda vas zanima
Dječji blog/Purgerica u Bosni (2): Rimski put i Djevojačka pećina (Foto)
U međuvremenu sam se prepala što je baka zastala i nije je bilo pa sam plakala, jer sam mislila da se izgubila u šumi, ali nije. Onda smo zajedno došle do vrha.
Tamo smo legli na travu i jeli sendviče i kekse. Igrali se na proplanku i uživali u predivnoj prirodi, travi, suncu i leptirima. Njih je bilo oko 100 i slijetali su nam na ruke.
Na povratku smo bili brži. Vozila sam i bicikl od prijatelja Ammara i pao mi je lanac. Pa ga je moja tetka namještala rukama. BIlo je zabavno i prelijepo. Pogledajte naše slike.
Prethodni članak
Djecji blog:/Purgerica u Bosni (3): Dvije kule (Foto)
Nakon planine smo otišli u etno selo Avlija u Banovićima. To vam je kao selo u kojem je sve umanjeno. Ali tamo smo vidjeli kako su ljudi prije živjeli. Ušla sam u sve te male kućice i razgledavala, a onda smo išli u restoran i jeli. Ja Begovu čorbu, jer je jako volim. Mama i ostali meso i povrće. Mama je bila jako sretna jer je bila gladna pa se najela.
Mi djeca smo igrali igrice i gledali preko ograde u rijeku. Bilo je fora. Nakon toga smo otišli natrag u Tuzlu odmoriti se i okupati. Da ne bi još neki krpelj ostao na nama.
Zanimljivosti
Na Konjuhu ima puno planinske čiste vode. Svako malo vidiš pipu i umivaonik, staneš i napiješ se. Jako je lijepo i ima puno vodopada. A staza kojom smo išli je lagana i ravna, pa se može preći i biciklom. Drugi put ću tako. (Ina, Zagrepčanka, 10 godina – Foto: Azra i Almedin Mešić)