(Piše: Vehid JAHIĆ, kolumnista, Foto: DZ)
Svi pričaju o konekciji tj.spajanju. I to onoj vanjskoj. Ispade da smo se unutra spojili, a narod kaže “ko raštiman radio”. Danas bi rekli internet. Većina nas je prikučena negdje. To se zove mreža. Eto došlo vrijeme da se i mi priključimo tj. konektujemo na dvije strane.
Mislim na državu. I to kakvu? Državu sa ” duplim utikačem”. Jedan je u Beogradu. Drugi je u Zagrebu. Jedni nas vode u EU. Drugi nas hoće BRICS. Narod je zbunjen. Ustvari niko ne može da “pogodi” kuda ide voz. Što bi rekao prof. dr Miodrag Zec mi smo u pogrešnom vagonu. Očito da djeluje zakon fizike. Mi smo na duplom kolosijeku. U vozu koji stoji. Kraj nas “šibaju” vozovi. Mi tj. narod imamo osjećaj da se krećemo.
Niko nije izračunao šta nam treba. Kada nam je trebao ugalj mi smo ga imali. Imamo vodnih potencijala, a ne znamo čija je voda. Ne znamo čije su šume. Ne znamo čiji je vjetar. Ne znamo čije je sunce. Ne znamo čija je “neperspektivna imovina”. Kao što pišu ekonomisti Daron Acemoglu i James A. Robinson na strani 84. knjige ” Zašto narodi propadaju”: Po njima, političke institucije su ključne za ishod igre.
Očito u slučaju BiH ključevi su kod drugih. Preko političkih igara se stvara konekcija koja se pravda konstitutivnosti naroda. Pitam se kojeg. Očito onih stotinu ili više koji imaju u rukama bogatstvo. Sve ostalo je nula. Sirotinja. Max Veber bi rekao da je država “monopol legitimnog nasilja”. Bez takvog nasilja ne može se obezbijediti pravni poredak i regulirati se ekonomske aktivnosti. To je određeni nivo centralizacije. Istinu je rekao. Bez toga nema napretka.
Zdravko Mamić, gostujući sinoć na televiziji “Face”, rekao je s pravom da mu je biznis u elektrane upitan, jer se svi moraju pitati od opštine, županije i više, a nisu konektovani. Zato nam je ovako i pored potencijala koje imamo. Toga nema zbog monopola. Manjina nas je zaključala. Većina ne može da trpi. Nema ” interneta”. Bježi narod iz države. Džabe nam EU i BRICS. Džabe nam Zagreb, Istanbul i Beograd. Mi stojimo.
Ljudi, nemamo između sebe konekcije. Vlastrodržci nas drže na “slijepom kolosijeku”. Oni su “puni kao brod”. Fali nam naša unutrašnja konekcija. Što bi drug Tito rekao: “snaga radnika, seljaka i svih građana”.
Treba nam nova politika. I to javna sa “utikačem” na sve priključke. Kakva bolan južna konekcija. Mi smo u mraku pomračenih umova “slijepih vođa”. Zato uskliknimo: “Narodi BiH ujedinimo se”. Konektujmo se. Vrijeme je. (Piše: Vehid JAHIĆ, kolumnista)