Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Sevlid Hurtić potvrdio je za BHT1 da su agentice Bosne i Hercegovine poslale žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog presude “Kovačević”. Hurtić je rekao da je zahtjev za preispitivanje presude podnesen 19-og septembra, u zakonskom roku od tri mjeseca koji je do 29-og novembra. Hurtić nije želio komentaristi ishod žalbe. Podsjećamo, Evropski sud za ljudska prava je u presudi naveo da trenutni politički sistem u BiH jača etničke podjele u zemlji i narušava demokratski karakter izbora.
Kakvu će odluku donijeti Evropski sud nezahvalno je prognozirati, ali su šanse da odstupi od svoje prethodne prakse ravne nuli.
„Mi smi imali rok do 29.novembra da podnesemo žalbu ili ne pošto je tri mjeseca rok. Šta će biti od toga to odlučuje u toj komisiji u kojoj će biti predsjednik Suda, dva zamjenika, dvoje sudija, koji će vidjeti da li je to relevantno ili nije“, ističe ministar za ljudska prava i izbjeglice Bih Sevlid Hurtić.
Apelant pred Evropskim sudom za ljudska prava Slaven Kovačević nije želio komentarisati žalbu niti će se, kako nam je rekao, oglašavati o ovom pitanju do okončanja postupka. Ranije je za BHT1 izjavio da presuda mijenja politički sistem u BiH i prilagođava ga evropskim demokratskim standardima.
„To nam govori da se zapravo suverenitet vraća u ruke građana BiH, jer u svim normalnim demokratskim zemljama nosioci suvereniteta su njeni građani koji moraju imati mogućnost da učestvuju u svakom odlučivanju“, izjavio je svojevremeno Slaven Kovačević.
Evropski sud za ljudska prava je, zaključno sa predmetom Kovačević, donio šest presuda po sličnim tužbenim zahtjevima. Prva je bila Sejdić-Finci. U svakoj je utvrdio diskriminaciju osoba koje nisu povezane s tri glavne etničke grupe u BiH, ili onih koji nisu ispunili kombinaciju zahtjeva etničkog porijekla i mjesta stanovanja u pogledu njihovog prava da se kandiduju za Dom naroda i Predsjedništvo BiH. Nijedna nije do danas implementirana niti se nazire da bi mogla biti uskoro, piše BHRT.
„Jako teško po mom mišljenju. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je de facto iznad Ustava BiH, ali de jure nije budući da je Ustavni sud u nekoliko svojih judikata to već ustanovio. Ona je takozvani zakon pojačanog djelovanja u pravnom sistemu BiH što će reći da bi se morale prvo izmijeniti odredbe Ustava“, navodi docent na Internacionalnom Burč univerzitetu Sarajevo Davor Trlin.
„Bez dogovora svih političkih aktera neće se provesti ova presuda, ali isto tako treba da znamo da bez provođenja ove i svih prethodnih sličnih odluka nema ni puta u EU. Dakle uslov za pridruživanje EU jeste upravo reforma izbornog sistema“, stava je viši asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Igor Popović.
Sud u Strazburu smatra da trenutni politički sistem u BiH etničku zastupljenost čini važnijom od političkih, ekonomskih, socijalnih, filozofskih i drugih razmatranja, te da konstitutivni narodi imaju privilegovan položaj u ovakvom sistemu. A očito neće da ga se odreknu.