U BiH i nemamo nezavisnog pravosudja, mada je kao takvo inaugurisano. Nezavisnost pravosuđa je paravan za korupciju. Tužilaštvo i sudstvo su neefikasni, i niko ne odgovara, ni iz tužilaštva, ni iz sudova.To je katastrofa. Kad bi neko potegao pitanje odgovornosti tužioca, ili nekog sudije, to bi političari protumačili kao atak na nezavisno pravosudje. Zato sada imamo jako dobro plaćene sudije i tužioce, koji rade kako im se ćefne i nikome ne odgovaraju za svoje odluke.
Sudije Ustavnog suda su očito stranački kadrovi, nisu birani po kvalitetima koje struka traži, a ima ih koji ni dana nisu radili u pravosudju. U VSTV vlada nepotizam, odsustvo bilo kakvog preispitivanja odgovornosti i kvaliteta rada predstavnika pravosudja, pa i kada je u pitanju očigledna povreda zakona. Ponekad se nešto potegne uglavnom sa slabim efektom. Sporovi dugo traju, radni sporovi i po 14 godina, prijave se bezrazložno odbacuju (po istom činjeničnom i pravnom osnovu donose se različite odluke od svih sudova do najviših) na sve to VSTV ne reaguje, odgovor se neće dobiti ili će se dobiti u najboljem slučaju brošura.
Sporove iz privrednog kriminala, privatizacija, korupcija, stečajevi, zloupotrebe položaja itd. niko ne procesuira i ne sudi godinama. Potrebna je nezavisna civilna i zakonita kontrola pravosudja, da ne bude samo sebi svrha. Takodje neophodna je izmjena određenih propisa, utvrditi rokove za okončanje postupka, uspostaviti pravo privatnog tužioca (što već odavno postoji u zemljama EU, pa čak i Srbije i Hrvatske), radi silnih zloupotreba nosilaca pravosudnih funkcija itd.
Evropski sud za ljudska prava u Strasburu uglavnom i ne razmatra većinu apelacija protiv odluka sudova u BiH, stranka dobije pismo potpisano od pisara suda da se odbija, bez naznake sudije, obrazloženja itd. Takve obavijesti dobivaju i stranke u Hrvatskoj i Srbiji. Sve ovo doprinosi haosu koji vlada u BiH pravosudju.
Smatram da obzirom na svoju nezavisnost od politike i podršku medjunarodne zajednice koju ima, i ako bi zaista radili u skladu sa pravilima struke, pravosudje bi moglo doprinijeti uređivanju BiH kao pravne države, a ne da bude podvrgnuta bezakonju i samovolji vlasti i političkih oligarhija. (Hamo, Tuzla)