Na Univerzitetu u Tuzli održana debata o ekonomskim reformama u BiH (Foto)

0
67

Zamjenik šefa delegacije EU u BiH, Khaldoun Sinno, otvorio je danas javnu debatu o budućim ekonomskim reformama u BiH, održanu u zgradi Rektorata Univerziteta u Tuzli.

U debati su sudjelovali predstavnici akademske zajednice, pojedinih privatnih kompanija s područja TK, studenti Ekonomskog fakulteta u Tuzli, te drugi zainteresirani.

– Danas smo ovdje da razgovaramo o budućim socio-ekonomskim reformama koje BiH želi da provede. Kao što znate, reformska agenda će se uskoro završiti i moramo pokrenuti razgovore o tome šta je to što želimo slijedeće poduzeti. Ovaj razgovor treba da se obavi uz učesnike kao što su studenti, privrednici i drugi. Određeni rezultati i uspjesi su polučeni tokom ove reforme, što možemo da vidimo po ekonomskim indikatorima. Stopa nezaposlenosti je smanjena, izvoz je povećan i slično. Međutim, sada moramo da vidimo šta učiniti dalje – rekao je zamjenik šefa delegacije EU, Sinno.

Prema njegovim riječima, sada je jako bitno raditi na uspostavi održivog razvoja, a u osmišljavanju narednih ekonomskih poteza jako je bitno mišljenje akademske zajednice, posebno mladih i privrednika.

– Cilj nam je da još više smanjimo stopu nezaposlenosti, da spriječimo odlazak mladih i slično, što znači da je pred nama još dosta posla. Mi smo već u julu ove godine održali razgovor s političkim predstavnicima, a naša je želja da o ovome porazgovaramo i sa predstavnicima akademske zajednice i učenicima i da čujemo šta oni misle o nastavku ekonomskog procesa. Ono što je veoma bitno je da vidimo koji je njihov doprinos čitavom ovom procesu, jer je ovo nešto što je u domaćem vlasništvu i u u vašim rukama – naglasio je Sinno, dodavši da je jako bitni šta o svemu kažu privrednici, jer se njihov glas dovoljno čuje, a upravo su to potrebe zajednice koje se trebaju utkati u ekonomske reforme.

Uime poduzetnika govorio je Faruk Širbegović, vlasnik građevinske kompanije „Širbegović“, koja posluje u mnogim zemljama svijeta.

– Naše obrazovne institucije ne koriste dovoljno iskustva poduzetnika za saradnju na ovom polju. Veća je otvorenost poduzetnika od inicijative obrazovnih institucija. Kao firma dajemo veliku podršku i inicijativu fakultetima za koje smo na neki način vezani. Konkretno sa ekonomskim, građevinskim, arhitektonskim i drugim, u Tuzli i Sarajevu. Sarađujemo i sa drugim fakultetima bilo kroz izradu magistarskih radova, disertacija, omogućavamo ljudima da svoja istraživanja obavljaju u našoj kompaniji – kaže Širbegović.

Po njegovom mišljenju, nisu pasivne samo obrazovne institucije nego i mladi koji ne pokazuju dovoljno zanimanja za sticanje iskustva i dalju edukaciju.

– Mladi misle da je dovoljno ono što nauče na fakultetima, a nažalost to nije tako. Kada nam dođe inženjer, treba otprilike tri godine da od njega napravimo sposobnog inžinjera. Treba raditi i na pravom usmjerenju. Jer, ako je neko talentovan za projektovanje, ne treba ga usmjeravati u proizvodnju. Ako je talentovan za prodaju, ne „bacajte“ ga u projektovanje – navodi Širbegović.

U njegovoj kompaniji, dodaje, stalno se radi na edukaciji, što kompaniju čini sposobnijom i konkurentnijom na zahtjevnom tržištu.

– U mojoj firmi radi 55 ljudi s fakultetom i jako puno ulažemo u njihovo znanje. Preko 200 sati po jednom zaposlenom ulažemo u edukakciju, što stalno diže performanse i sposobnost tih ljudi, ali i cijele kompanije, koja je na taj način konkurentnija na tržištima poput Njemačke, Austrije, Švedske, zemalja bivše Jugoslavije i drugim gdje poslujemo, smatra poduzetnik iz Gračanice.

Govoreći o reformskoj agendi, Širbegović je naglasio da ništa nije urađeno na rasterećenju privrede, odnosno, smanjivanju doprinosa.

– Smatram, da su vlade u tome pogriješile, jer podržavaju ono što se želi dokinuti. Zapošljavanje nam treba biti prioritet, a to znači rast privrednog sektora. A ne možete povećati zaposlenost sa 72 posto doprinosa. Njih treba smanjivati da bi se povećale plaće zaposlenih, da bi ljudi kvalitetnije živjeli i imali veći standard, a ne da odlaze u Njemačku, Sloveniju itd. Znači, mi pozivamo vlade da rasterete privredu, da bi mi mogli povećavati plate i da na taj način smanjujemo tzv sivu ekonomiju a, ujedno, povećavamo državne fondove – zaključio je Širbegović.

Slične debate, kako je rečeno, bit će organizirane i u drugim visokoškolskim institucijama u BiH. (tl, Foto: Miro Petrović)

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here